Budimac slabo poznaje stvari, a jos manje ima sposobnosti da rasudjuje, ili možda jednostavno odradjuje platu kod Al Jazire. Nekoliko nepristrasnih rasudjivanja o problemu Aja Sofije, danas: Nepotrebno je rasudjivati o pravnim aspektima Ataturkove odluke, to je zaista unutrašnja stvar Turske. Ako Budimac misli da je svako osvajanje u redu, pa i osvajanje sultanovo Carigrada, šta onda ima protiv da Amerikanci i zapadnjaci osvoje Tursku, da je kolonizuju? Odluka da se Aja Sofija pretvori u muzej bila je Ataturkov kompromis sa Zapadom, pravoslavne niko tada nije ništa pitao, a u Sovjetskom Savezu su sami komunisti rušili crkve. Uostalom, to je bila mudra odluka i kompromis – nije vraćena pravoslavnim Grcima koji su je sagradili. Pa čak je i Mimar Sinan izgleda bio Grk, uzgred rečeno. To je bio samo Ataturkov potez u duhu vremena koje je tražio izvesnu versku toleranciju, ali pre svega to se tiče kulturnog nasledja koje pripada celom svetu. Niko nije tražio da se ruše dogradjeni minareti i zgrade koje su naknadno okružile Aja Sofiju. Aja Sofija je 10 vekova bila crkva, a svega 4 veka džamija. Niko nije tražio da se Plava Džamija i Feerhatija pretvaraju u muzeje. Reakcija Srba nije bila histerična, reči patrijarha Irineja su izrečene u formi molbe da predsednik Erdogan preispita odluku. (Ukoliko B. Budimac ne misli na sebe i gore potpisani tekst?) Reakcija Rusije je izostala kao deo geopolitičke igre, zbog amerikog agenta fanariota Vartolomeja koji je dao nekakav tomos Parašenku u pokušaju da pocepa Rusku pravoslavnu crkvu, po nalogu Zapada. Uostalom, nisu (samo) gulenisti, vec je dosta uglednih islamskih teologa već odavno ukazivalo na složen problem oko Aja Sofije. Pogledajmo prvo šta oni misle, pa tek onda hrišćani, ako želimo da zauzmemo objektivan stav.