fbpx

BOŠNJAKU NIKAD NIJE BILO TOLIKO POTREBNO “DUGO PAMĆENJE” KAO DANAS

Protiv ovog kratkog pamćenja ističem književnost kao dugo pamćenje, jer književnost nije tek slika stvari, već stvari proživljene iz dubine njih samih, ona je stvarnost proživljena iz dubine same stvarnosti; književnost je istinska stvarnost jer sadrži sud, osjećanje i strast, to je stvarnost sa smislom. Živa je istina koliko je malo važno da li je ta stvarnost proživljena u mašti, u praksi ili u duši, ono što je pisac napisao jeste ono što je on proživio unutar sebe u određenom času i na određenom mjestu svoje ili neke druge zemlje. Rezultat je pamćenje tog časa, jedno strpljivo, neumitno pamćenje, jer je književnost strpljiva i neumitna

PROČITAJTE I...

Da Zetra ne bude Manjača. Da Holiday Inn ne postane Vilina vlas. Da oca i majku ne tražim po Tomašicama. Da se Sarajevo ne zove Srebrenica. Da ne vučem za rukav Amora Mašovića.

PRIDRUŽITE SE DISKUSIJI