BiH će uvijek biti i ostaće “prokleta avlija” iz koje će ljudi bježati bez okretanja nazad.

Ovdje su navedeni fragmentarno određena fakultetski obrazovana lica, koja kao eto doživljavaju u ” prokletoj avliji” neku emancipaciju, ali se ciljano i svjesno zanemaruje strašan dušmanski odnos “proklete avlije” prema brojici od više od 50 hiljada fakultetski obrazovanih ljudi , to je u postocima, između 50 i 60 odsto ukupno fakultetski obrazovanih ljudi, koji su bez posla, poniženi, uniženi, bijedni sa fakultetskom diplomom s kojom se u “prokletoj avliji” izvodi šprdnja, podsmijeh. Takođe i oni koji rade a fakultetski obrazovani su ljudi najviše su “zaglavili” u privatnom sektoru kod “nepismenih gazda” koji su sam Bog zna tokom rata i u poratnom periodu preko političke stranke došli do novca i koji takvi nepismeni “sirovine” sve čine da što više ponize te fakultetski obrazovane ljude koji su eto njima nepismenjacina u vlasti, došli da kod njih traže hljeba. Vrh vrhova možda između 5 i 10 odsto fakultetski obrazovanih ljudi radi u državnom sektoru, javna preduzeća i državna služba i tu se situacija sasvim podnošljiva čak i izuzetno dobra. Znači “koliko sutra prokleta avlija” će moći računati samo na ove “uhlljebljene” od nekih do 10 odsto i polovično ovih 30 odsto kod “privatnika” , to je ukupno oko 25 odsto, a ono sve ostalo će se ponašati onako kako se i “prokleta avlija” odnosi prema njima, ukoliko “prokleta avlija” nekada “pozove, ako dođe do nedaj bože”. Svaki fakultetski obrazovani čovjek je po svome obrazovanju oficir, znači “prokleta avlija” će moći računati samo na 25 odsto od kapaciteta, onih 75 odsto će pobjeći što dalje od “proklete avlije”.