Odluku o kupovini pokretne bolnice Vlada RS-a donijela je 21. marta ove godine, a u tu svrhu je izdvojeno 3,6 miliona maraka. Kako je saopšteno iz Vlade RS-a, nabavka pokretne bolnice sa 500 bolničkih kreveta i cijelom pratećom opremom u površini od 6.000 kvadrata, trebala je biti obavljena posredstvom Instituta za javno zdravstvo Republike Srpske.
Međutim, prvi kontigent opreme za pokretnu bolnicu na banjalučki aerodrom je stigao 3. aprila, a tom prilikom medijima je saopšteno da se očekuje još pošiljki sa potrebnom opremom, te je već tada bilo jasno da oprema neće biti isporučena u predviđenom roku od deset dana.
Republički štab za vanredne situacije u RS-u usvojio je 24. aprila zaključak o dopuni zaključka o nabavci pokretne bolnice, kojim se precizira da treba biti plaćen i avionski transport pokretne bolnice do Republike Srpske.
Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske, koji je zaključkom zadužen da sklopi ugovor o plaćanju transporta pokretne bolnice do aerodroma Mahovljani, potvrdio je medijima da je avionski transport pokretne bolnice plaćen 379.431 KM.
Da je montaža pokretne bolnice u Zalužanima kod Banjaluke počela, javnosti je saopšteno 29. aprila, a tada je rečeno da isporučioci bolnice imaju zadatak da taj objekat predstave i prvi put postave kako bi se u smjeru njene samostalne montaže obučili i pripadnici Civilne zaštite.
Osim šatora za njeno natkrivanje, pokretna bolnica nikada nije montirana u cijelosti, jer se firma, čiji primarni posao nije trgovina medicinskom opremom, suočila sa problemom pri uvozu.
Republičko javno tužilaštvo je nakon velike pažnje javnosti i prijava formiralo predmet, iako je novac plaćen za kupovinu pokretne bolnice, prema uvozniku i saopštenjima iz institucija RS-a, vraćen u budžet.
Hadžić smatra da je Državno tužilaštvo “neobjektivno” u predmetu “Respiratori” ali i pokretne bolnice.
“Zašto se šuti o pokretnoj bolnici? Šuti se jer je nabavljena u entitetu gdje vlada režim jedne politike. Tu prestaje sva priča”, govori Hadžić.
Ivana Korajlić smatra kako je Državno tužilaštvo trebalo reagovati i u drugim slučajevima kada je Transparency International podnosio niz krivičnih prijava tokom pandemije, u vezi sa kršenjem javnih nabavki i drugih propisa.
“Ne radi se tu samo o činjenici da se Tužilaštvo BiH ne bavi samo nabavkom pokretne bolnice. Nažalost, nije im palo ni na pamet da istraže ni sklapanje ugovora o nabavkama sa nekvalitetnim ponuđačima, pa smo tako imali slučajeve da u RS-u turističke organizacije nabavljaju medicinsku opremu. Mi smo na to upozoravali, a iako je dokumentacija izuzeta, ništa nije urađeno”, kaže Korajlić.
Prvobitno je predmet “Respiratori” i istragu započelo Tužilaštvo Kantona Sarajevo, čija glavna tužiteljica Sabina Sarajlija nije htjela komentarisati ovaj slučaj, navodeći da to ne bi bilo u redu iz etičkih razloga.
Goran Šimić smatra da ova dva slučaja nisu sama po sebi krivično djelo jer je, kako sada stvari stoje uzalud potrošeno 10 odnosno 3,6 miliona KM.
“Problem je to što su se oba slučaja desila u najgorem trenutku za BiH još od rata, dakle kada se pojavila pandemija koronavirusa”, zaključio je Šimić.