Kad smo bili u Egiptu Ajnuša i ja, vratili smo se s mnogo uspomena, u duši i u prtljagu. Bilo je tu i raznovrsnih skarabeja od srebra i plavog kamena. Naušnice. Prsten. Privjesak. Kupljeni su ispred piramida ili na najvećem otvorenom bazaru na svijetu – Han el Halili
 <em>Faraon</em> počinje zastankom egipatske vojske Ramzesa XII.</p>
<p>Tako počinje i film.</p>
<p>Režiser je magični, hipnotički Jerzy Kawalerowicz.</p>
<p> </p>
<p>Vojska stoji jer sveta buba kotrlja svoju kuglu od balege ko zna gdje. Sve je tu: uskrsnuće, sunce, plodnost i, na kraju – hamajlija.</p>
<p>Egipatska uspomena.</p>
<p> </p>
<p>Balegar.</p>
<p>Govnovalj.</p>
<p>Kotrljan.</p>
<p>Skarabej.</p>
<p> </p>
<p>On je znak života.</p>
<p>Znalci slikovnog pisma njegovo tijelo pretočeno u hijeroglif jedino tako mogu pročitati.</p>
<p>Život.</p>
<p> </p>
<p>Kad smo bili u Egiptu Ajnuša i ja, vratili smo se s mnogo uspomena, u duši i u prtljagu. Bilo je tu i raznovrsnih skarabeja, od srebra i plavog kamena. Naušnice. Prsten. Privjesak.</p>
<p>Kupljeni su ispred piramida ili na najvećem otvorenom bazaru na svijetu – Han el-Halili.</p>
<p>Uzeo sam i jedan kamen ispred sfinge.</p>
<p>Čitav se život pitam je li bio dio šape ili je s nekog drugog mjesta na tijelu.</p>
<p>Proputovao je sa mnom mnogo putova i osjetio različite okuse zraka.</p>
<p> </p>
<p>Mnogo godina kasnije, vidio sam dječaka na kamili ispred Keopsove piramide. Zapisao sam taj susret.</p>
<p>Poklonio mi je dva skarabeja od kamena boje mora daleko odatle. Ili boje Nila koji žuri ka moru.</p>
<p> </p>
<p>Tako sam intuicijom (kako je u svojoj <em>Estetici</em> opisuje Benedetto Croce) pronašao i odškrinuo vlastita poetička vrata, skrivena između skarabeja i salamandera.</p>
<p>Kao da mi se sama u rukama otvorila knjiga <em>Moj život </em>Benvenuta Cellinija. Pamtim je kao najluđi i najdramatičniji rukopis koji sam ikad pročitao. Noći gradova u kojima je živio, prije svega firentinske, potom rimske i pariške, ispunjene mračnim strastima, perverzijama i umorstvima o kojima govori kao o nečem posve prirodnom.</p>
<p>Mračne noći i dani djetinjstva, prevedeni dušom pjesničkog mog rođaka Tina Ujevića.</p>
<p> </p>
<p>I ta druga slika jednako je upečatljiva.</p>
<p> </p>
<p>Atenor. Otvorena alhemijska peć.</p>
<p>(Stavio sam jedan njen crtež na naslovnu stranu <em>Kaleidoskopa</em>, svojih izabranih pjesama.)</p>
<p>Vidi se u njoj vatra i neko crveno biće koje se budi i nastoji ustati i otići.</p>
<p>Razrogačenih očiju to vidi mali Benvenuto.</p>
<p>I tad mu otac udari pljusku.</p>
<p> </p>
<p>Šamar za pamćenje viđenog.</p>
<p> </p>
<p>Daždevnjak.</p>
<p>Kišnjak.</p>
<p>Salamander.</p>
<p> </p>
<p>Taj je autobiografski dio zapazio i Goethe i navodi ga u svojim <em>Mislima</em>.</p>
<p>Svoju uspomenu sublimirao sam u pjesmi.</p>
<p> </p>
<p><em>Skarabej i salamander</em></p>
<p> </p>
<p> </p>
<p>Za kapljom žive</p>
<p>tetura balegar</p>
<p> </p>
<p>Pušeći se u crvenom sumporu</p>
<p>prati ga daždevnjak</p>
<p> </p>
<p>Piramida</p>
<p>skrivena u peći u kojoj pada kiša</p>
<p>otvara</p>
<p>svoju nevidljivu kapiju</p>
<p> </p>
<p>Dječak Benvenuto Cellini</p>
<p>vidio je</p>
<p>kako iz nje izlazi salamander</p>
<p> </p>
<p>i zapamtio</p>
<p>uz očev šamar</p>
<p> </p>
<p><em>udario sam te, Benvenuto</em></p>
<p><em>ne zato što si mi kriv</em></p>
<p><em>nego da zapamtiš</em></p>
<p><em> </em></p>
<p>Skarabeja nije vidio</p>
<p> </p>
<p>Jednom sam se zadesio u šumi punoj daždevnjaka. Izgledalo je kao priviđenje. Migoljili su se, probuđeni, crni sa zlatnim pjegama. Kao da su nešto govorili. Ipak, nisam smio zakoračiti. Ili sam ih žalio ili sam se bojao. Ne znam ni danas. Nisam se posavjetovao s nekim od znalaca jer sam znao da će mi odgovoriti ono što i sam znam. A to nisam želio čuti.</p>
<p> </p>
<p> </p>
<p> </p>
<p> </p>
</div><!-- entry-content -->
<footer class=)
Prethodni članak
PJESNIKINJA U KASARNI I PJESNIK POD “NESTABILNIM EKSPLOZIVIMA”Sljedeći članak
Red ravnogorskih pjesama, red sevdalinki
PROČITAJTE I...
SAMO SE ISTI PREPOZNAJU I RAZUMIJU
Samoća je neka vrsta smrti. Odeš u džamiju, u šetnju, vidiš se s prijateljima, ali kad se kahve popiju i priče ispričaju, tromo, bezvoljno, jer znaš šta te čeka, vraćaš se u nešto iz čega si tek nakratko i prividno pobjegao
Treći dan na Majevici i jedno bure za četnike
“Uskoro će krenuti”, dobaci vojnik koji je bio do nas, “uvijek kreću nakon što prestane artiljerijska priprema.” Palo je još nekoliko granata, a onda je sve utihnulo. Čulo se samo pojedinačno puškaranje koje je dopiralo s naše lijeve strane; stari recept koji su oni koristili za odvlačenje pažnje, mada mi nismo bili tako naivni da u to povjerujemo