Derviš je izgledao drukčije od bilo koga u njegovoj tamnoputoj i bučnoj porodici. Bio je plav. I ličio je na Herkulesa iz filmova koji su u to vrijeme dolazili u naš grad. Jedina razlika između njega i glumca koji je igrao Herkulesa bila je u tome što je Dervišovo maljavo tijelo bilo prekriveno tetoviranim ženama, zmijama i sličnim stvarima. Kad se umivao i prao na česmi u dvorištu, te su žene poskakivale kao da se bude iz sna. O zmijama da i ne govorim
.</p>
<p>Tu je stajala i Dervišova Razija.</p>
<p>Kad su ugledali čovjeka koji je ličio na nekog tajanstvenog prodavača, oboje ispustiše sve što su držali (Derviš ručnik, Razija Dervišov pribor za brijanje) i potrčaše mu u susret – u zagrljaj.</p>
<p>Ko bi drugi mogao biti taj mršavi, umorni čovjek ako ne Sakib – onaj kojeg se Ramadan uplašio kad je Derviš samo spomenuo njegovo ime.</p>
<p>Sutradan sam vidio Sakiba na avlijskoj česmi. Bio je gol do pojasa i pljuskao se. Nije više izgledao mršav. I on je bio tetoviran, ali samo na nekoliko mjesta. Mnogo manje nego Derviš. Njegove su tetovaže izgledale zagonetno. I opasno.</p>
<p>Ništa više na njemu nije bilo lažno.</p>
<p>Podigao je glavu i pogledao u mene. Čini se da je čitavo vrijeme znao da ga gledam.</p>
<p>Namignuo mi je, a ja sam se prijazno nasmiješio.</p>
<p>I to je bilo sve.</p>
<p>Nisam ga više vidio.</p>
<p>Mala kuća u kojoj je živio njegov brat i gdje je došao u posjetu sad je bila mirna i spokojna. Čak i kad je u nju svraćao Ramadan.</p>
<p>Čitav jedan neispisani, nepročitani roman.</p>
<p>Njegovi likovi razbježali su se po šaru i izgubili u nepoznatom.</p>
<p>Ipak, ne mogu to zaboraviti. Tad sam, čini mi se, nešto vidio ili shvatio. Možda to da je snaga nešto što se skriva u čovjeku. Nešto što se ne vidi tako jednostavno izvana.</p>
</div><!-- entry-content -->
<footer class=)
Sljedeći članak
O jednoj “nedovršenoj” džamiji
