Pravi oblik naše narodne izreke ipak glasi: Gledaj ko ti kaže, a ne šta kaže. Zašto? I šta bi ovo imalo da znači? (Je li onda onaj koji govori ne treba ni pričat’, dovoljno je samo da gledamo u njega?) U protivnom, desit će se da neko, umjesto slona, vidi cijev od vodovoda (jer je u mraku napipao samo surlu), neko džinovsku lepezu (jer je u mraku napipao samo slonovo uho), neko vidi stub (jer je u mraku napipao slonovu nogu)..., i tako, mrak za mrakom. Čekajte, da i ovdje hodžu pozovemo upomoć
 poruke, pitanje je hoćemo li po konceptu “smrt autora” ili “šta je pisac htio da kaže”? Rezultat, doduše, možda može biti isti, ali ne mora, i vjerovatno neće.</p>
<p>Metafora. Dvostrukost. Doslovno i nedoslovno. Odnosno, najmanje dvije linije interpretacije, koje god bile. Sve je ovo povod da pitamo <em>šta je pisac htio da kaže</em>, a ne <em>šta je pisac rekao</em>? Jer, često je rekao jedno, a pod tim mislio sasvim drugo. Ili, često u tekstu piše jedno, a znači nešto sasvim drugo. Ili (može da) znači i jedno i drugo. A “smrt autora”? Nek’ svako čita kako hoće (ako se ne stidi).</p>
<p>Pravi oblik naše narodne izreke ipak glasi: <em>Gledaj ko ti kaže, a ne šta kaže. </em>Zašto? I šta bi ovo imalo da znači? (Je li onda onaj koji govori ne treba ni pričat’, dovoljno je samo da gledamo u njega?) U protivnom, desit će se da neko umjesto slona vidi cijev od vodovoda (jer je u mraku napipao samo surlu), neko džinovsku lepezu (jer je u mraku napipao samo slonovo uho), neko vidi stub (jer je u mraku napipao slonovu nogu)…, i tako, mrak za mrakom. Čekajte, da i ovdje hodžu pozovemo upomoć. Kazivao tako Nasrudin hodža da on isto vidi, i po danu i po mraku. I kad su ga pitali što onda po noći nosi fenjer, kaz'o im je: <em>To ja zbog vas, da vi ne biste udarili u me.</em></p>
<p><em>Da im je u ruci svijeća, razlike bi iščezle iz njihovih riječi. – </em>upozorava autor one lijepe priče o slonu. Da, upozorava. Iako nije živ.</p>
<p>Put Yout Lights On – što bi rek’o Santana. Šta rek’o. Otpjev’o!</p>
<p>P. S. Pošto nam je rečeno i to da “Govorimo lijepe riječi, jer bi, onom on, mogao da se umiješa i stvori neprijateljstvo između nas” – pitanje je, onda, kako se to miješa, gdje, i kud baš iz riječi neprijateljstvo?</p>
</div><!-- entry-content -->
<footer class=)
Prethodni članak
Svaka će bistra voda potamnjeti jednog danaSljedeći članak
MOŽE BITI
PROČITAJTE I...
SAMO SE ISTI PREPOZNAJU I RAZUMIJU
Samoća je neka vrsta smrti. Odeš u džamiju, u šetnju, vidiš se s prijateljima, ali kad se kahve popiju i priče ispričaju, tromo, bezvoljno, jer znaš šta te čeka, vraćaš se u nešto iz čega si tek nakratko i prividno pobjegao
Treći dan na Majevici i jedno bure za četnike
“Uskoro će krenuti”, dobaci vojnik koji je bio do nas, “uvijek kreću nakon što prestane artiljerijska priprema.” Palo je još nekoliko granata, a onda je sve utihnulo. Čulo se samo pojedinačno puškaranje koje je dopiralo s naše lijeve strane; stari recept koji su oni koristili za odvlačenje pažnje, mada mi nismo bili tako naivni da u to povjerujemo