Helsinški odbor zatražio je od nadležnih organa da reaguje na pretnje kojima su izloženi glumci i autor predstave "Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo" Zlatko Pak
.</p>
<p>Kako su saopštili, prijetnje su počele nakon premijere predstave, 24. septembra u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu.</p>
<p>“Cilj tih surovih i vulgarnih pretnji usmeren je na sprečavanje daljih izvođenja predstave u Srbiji. Želi se ućutkati kritički deo društva koji govori o najtraumatičnijim procesima i događajima iz novije istorije regiona, pre svega o istorijsko-političkoj odgovornosti srpskih intelektualnih elita za rat i zločine nad bošnjačkim stanovništvom, uključujući i genocid, u Bosni i Hercegovini”, navedeno je u saopštenju.</p>
<p>Ova predstava kojom je Helsinški odbor obilježio 25 godina od genocida u Srebrenici, nije ceremonijalne prirode, već govori o suštini tog zločina. Autor Zlatko Paković svojom umjetničkom intervencijom razotkriva ideološke, psihološke i lukrativne mehanizme, koji su zločin genocida najpre omogućili, a sada ga poriču. To je prva pozorišna predstava u Srbiji koja u epicentar stavlja jedno od najvažnijih moralnih pitanja za društvo u Srbiji – priznanje genocida u Srebrenici, dodali su.</p>
<p>Iz Helsinškog odbora su podsetili da su 11. jula prošle godine producirali i omogućili da se izvede performans “Uvod u predstavu: Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo”, a da su tada desničarske organizacije i aktivisti upali u salu Kolarčeve zadužbine koja ih je jedina primila pod komercijalnim uslovima i pokušali da spriječe njegovo izvođenje.</p>
<p>“Zbog toga smo ove godine, pre izvođenja predstave obavestili policiju, kako bi predupredila eventualne incidente i obezbediila da se predstava izvede bez prekidanja. Činjenica da smo bili prinuđeni na osnovu iskustava, ne samo naših već i drugih organizacija koje organizuju slične događaje, da se obratimo policiji, pokazuje da je reč o zemlji gde sloboda umetničkog izražavanja za autore koji se bave najznačajnijim društvenim pitanjima ne postoji”, ocijenili su.</p>
<p>Predstava je stvarana i izvedena u atmosferi upadljivog ignorisanja obaveza Srbije da se odredi u odnosu na genocid u Srebrenici u skladu sa moralnim i etičkim principima i presudama međunarodnih sudova. Sudovi u Srbiji odbijaju da kazne počinioce genocida i osiguraju trajno društveno pamćenje na ubijene i nestale. Vlasti i posebno intelektualne elite sprječavaju pokušaje da se razotkriju sve etape i svi učesnici poduhvata podstrekivanja, huškanja, pripremanja, ohrabrivanja, omogućavanja i sprovođenja genocida. Politička zaštita odgovornih za rat i zločine i je sve snažnija, dodali su iz Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.</p>
<p>“Tokom 2019. godine, Helsinški odbor je pokušao da uspostavi saradnju sa svim beogradskim pozorištima kako bi se predstava izvela u nekom od teatara finansiranih iz javnog budžeta. To bi bio podsticaj za proces skidanja političko-istorijske odgovornosti sa budućih generacija. Međutim, od svih pozorišta dobili smo negativne odgovore uz navođenje različitih banalnih razloga, kao što je renoviranje sala ili nepostojanje klimatizacije. Uprkos očitim opstrukcijama, Helsinški odbor će učiniti sve da obezbedi uslove za izvođenje ove predstave i još će jednom pozvati pozorišta da omoguće njeno izvođenje u gradovima u Srbiji. Od nadležnih organa, policije, tužilaštava i sudova, očekujemo da spreče ugrožavanje bezbednosti autora i aktera ove predstave”, zaključili su.</p>
<p>Predstava će biti prikazana online u četvrtak, 8. oktobra u 21 čas na YouTube kanalu Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.</p>
</div><!-- entry-content -->
<footer class=)
Prethodni članak
Nije historija počela 1945, a nije ni 1463. godineSljedeći članak
Blago bosanskohercegovačkih šuma
PROČITAJTE I...
NALAZITE SE U ARHIVI: Posjetite nas na novom portalu sedmičnika STAV
Posjetite nas na redizajniranom portalu sedmičnog lista "STAV"(www.stav.ba). Trenutno se nalazite na stranici arhiva (arhiv.stav.ba.).
Za šta smo se borili
Da Zetra ne bude Manjača. Da Holiday Inn ne postane Vilina vlas. Da oca i majku ne tražim po Tomašicama. Da se Sarajevo ne zove Srebrenica. Da ne vučem za rukav Amora Mašovića.