Mudrije je jutro od večeri. To je kazivao neko u narodnoj priči. I ispostavilo se da je to istina samo u priči. Jutro je osokolilo pokvarenjake i prevarante. Sad oni mogu govoriti šta žele. Svejedno je
. I ponešto prevodio.</p>
<p>Je li to mogao znati metak koji ga je oborio s bicikla?</p>
<p>Možda i jest, ali očito ga nije zanimalo.</p>
<p>Tako su obučeni lovci lovili po tamnom vilajetu.</p>
<p>Poliglot s čoporom pasa nestao je negdje u šumi.</p>
<p>Profesora latinskog na vratima ambulante dočekao je bijesan nastup doktora: “Kud si navalio, vole!” Umro je nedugo zatim u nepoznatoj samoći od nepoznate bolesti.</p>
<p>Mudrije je jutro od večeri. To je kazivao neko u narodnoj priči. I ispostavilo se da je to istina samo u priči. Jutro je osokolilo pokvarenjake i prevarante. Sad oni mogu govoriti šta žele. Svejedno je.</p>
<p>Jezici su danas sve jednostavniji i okrutniji u svojoj jasnosti.</p>
<p>Ne razumijem šta si kazao jer ne želim razumjeti.</p>
<p> </p>
<p> </p>
<p> </p>
<p> </p>
<p> </p>
</div><!-- entry-content -->
<footer class=)
Prethodni članak
KAD SE NE ZNA, NIJE NI BILOSljedeći članak
OGLEDALA
PROČITAJTE I...
KAMIONDŽIJA IZ “IŠARETA”
Priče su mu bile raznovrsne. Od nekih koje su nešto značile samo njemu do nevjerovatnih. I govorile su o zemljama i gradovima u koje je vozio. Na sjever do Skandinavije, na jug do mora, na zapad kroz sav Mediteran, na istok do Mezopotamije
ZAPISI I CRTEŽI DIDA JUSUFA
Unuk Jusuf stajao je u spomen-kući i pitao se gdje se sve to dogodilo. Didova bilješka i crteži bili su nešto poput vodiča. I misao, prelijepa misao koja mu je zapljusnula svijest (Je ne puis plus, baigné de vos langueurs, ô lames). – Nešto si kazao? – Ne. Pomislio. – Šta? Ako nije duboka tajna? – Ne mogu više, kupan čežnjama vašim, o, vali. – Šta je to? Stih? – Vaš stih. Ne vjerujem da ste ga zaboravili jer živite u skladu s njim