i na glasu

Jedini koji ima već stalne mušterije

Doduše mahom mahalsku sirotinju

Po ceo dan on raznosi na tablji

ture

I prikuplja prazno suđe po radnjicama

Po ceo dan on je na oku i poskoku

Za svakog i pred svakim Božjim robom

Nikad ga nisam video da se

namršti

I nikad nisam čuo da podvikne i plane

Ali kad kući dođe moj se otac

ponese –

I više nije onaj dobrohotni kahvedžija

Zauzme minder i pogled na

avliju

Prekrsti noge: navede kapu i

komanduje

A nana kaže: ne do mu Bog

moć u ruke

Šaban Šarenkapić (Novi Pazar, 1956.), bošnjački pjesnik i prozaik