Kakav je značaj ZAVNOBiH-a gledano iz perspektive historije književnosti i kulture Bosne i Hercegovine? I zašto je to uopće bitno u širem smislu? I kakve to veze ima s nama danas
Zasnovana na magmi nacionalnog bića, na buntovnoj i polivalentnoj leksičkoj podlozi, na vreloj maštovitosti i gotovo sentimentalnoj zagrcnutosti narodnog rapsoda, poezija Ćamila Sijarića traga za suštinskim mirom, u jednoj univerzalno oblikovanoj formi, osvjetljava čovjekovu sudbinu kroz najintimniju vizuru, svoj san o mogućem spokojstvu projektuje na historijsko platno vječito živih ožiljaka stradalništva i bola kao univerzalnih i odveć ponovljivih kategorija.
Almin Kaplan, Bukara, “Planjax”, Tešanj, 2018.
“O nama “Kodrćima i kodrićima” govore stalno studenti naši. Iz cijelog svijeta. I sve divne mnogobrojne kolege, od Sarajeva, Zagreba, Beograda, Nikšića, Podgorice, Arizone, Turske, Poljske, Njemačke, Ukrajine, Engleske, Zenice… I naši prijatelji. I naše porodice. O nama će i kada nas ne bude, glasno govoriti (i prevedene) KNJIGE NAŠE i (i prevedeni) naučni radovi. Daleko od bh. portala i televizije. Daleko i od silnih univerziteta Travnika, Zenice i Sarajeva. Samo to njima smeta. I u samo tome se ogleda “anacionalizam” TIH najgorih nacionalista, boksera i ostalih lokalnih “tv-portal” zavidnih priučenih neznalica. “
Sve je zajednicko. Njeni studenti iz Arizone?
Da li i biti kokoska bez znanja o recenici? 
Niko coveka ne satre ko kokoska koju on zali i zato joj se ulizuje.
Muska pepeljuga
Sa stavom!!!!!
KOMENTARI