“O nama “Kodrćima i kodrićima” govore stalno studenti naši. Iz cijelog svijeta. I sve divne mnogobrojne kolege, od Sarajeva, Zagreba, Beograda, Nikšića, Podgorice, Arizone, Turske, Poljske, Njemačke, Ukrajine, Engleske, Zenice… I naši prijatelji. I naše porodice. O nama će i kada nas ne bude, glasno govoriti (i prevedene) KNJIGE NAŠE i (i prevedeni) naučni radovi. Daleko od bh. portala i televizije. Daleko i od silnih univerziteta Travnika, Zenice i Sarajeva. Samo to njima smeta. I u samo tome se ogleda “anacionalizam” TIH najgorih nacionalista, boksera i ostalih lokalnih “tv-portal” zavidnih priučenih neznalica. “