fbpx

“Kaznili smo ih tako zato što su bili nezahvalni. A zar ćemo Mi kazniti druge osim nezahvalne?” (Saba' 15-17) Evo, vidimo šta je zahvalnost i to smo u više navrata spominjali i sigurno će se taj primjer još kroz mnoge bejtove navoditi. Ovo je ključ da dođemo do svih naših želja, murada, da bismo proveli ovaj život lijepo, a i da sutra budemo od onih koji su sretnici. To je zahvalnost na Allahovim ni'metima. A mi, zbog želje da imamo nešto što nemamo, iz vida gubimo ono što imamo i ne znamo da zahvalimo Gospodaru na tome.

U jednoj se predaji navodi da je Poslanik, s. t. a. v. s., rekao ashabima, a i nama svima: “Tražite zaštitu od doline tuge.” “Ya Resulallah, kakva je to dolina tuge?”, upitali su ashabi, a onda im je Poslanik objasnio: “To je dolina u džehennemu od koje džehennem svaki dan po 400 puta traži utočište kod Gospodara.” Kada su ga ashabi upitali ko su stanovnici te doline, Poslanik, s. a. v. s., upozorio je da će među njima biti i oni koji skupljaju znanje, ali su sve to radili da bi se predstavili kao učeni ljudi da bi pohvale priskrbili i da bi se o tome govorilo. Druga kategorija jesu ljudi koji rade stvari koje nisu kako treba, a sve da bi zadovoljili ljude koji nisu kako treba. A većina je svijeta u kojoj je ta crna strana dominantnija. A onda je na kraju Poslanik posebno podvukao kategoriju ovih učenjaka koji su najgori kod Gospodara, a to su oni koji obijaju pragove vlastodržaca

Koliko je značajno prijateljstvo u ime Boga uzvišenog, dovoljno nam je samo navesti hadisi-šerif u kojem se kaže da će onog dana kada ne bude drugog hlada osim Allahovog tu biti nekoliko kategorija ljudi, a jedna od njih jesu i dvojica koji su se voljeli u ime Allaha bez ikakvih drugih interesa – čisto, samo radi Allaha. Govorili smo već i prije šta nam je Hadži Hafiz govorio: “Sve to što želiš postići na duhovnoj stazi postići ćeš ako nađeš takvog jednog. Ali, da bi ga našao, moraš i ti biti dostojan toga”

Naši su poslovi ulaganje, a ne davanje. Ako bismo mogli pobijediti ovaj hal, onda bi nam, inšallahu te'ala, visine bile sigurno otvorene. Što god radiš dobra, što daješ drugom, dijeli ne očekujući ništa zauzvrat. Tim se osobama onda nebo otvara, na taj način oslobađaš onoga preko puta sebe i to je ono što hazreti Lukman kaže svom sinu: “O, moj sinak, dvije stvari odmah zaboravi! Zlo koje je neko tebi uradio i dobro koje si ti nekome uradio”

: “(...) Zikr Hakka je čist (...).”, spominjanje Hakka, Gospodara našeg Uzvišenog je čisto. “(...) Kad čistoća stigne, nečiste stvari se spakuju i van idu (...).” Dakle, kad u našu nutrinu uđe ova čistoća putem spominjanja Allahovih lijepih imena, onda će se sve nečistoće spakovati i izaći. “(...) Suprotnosti bježe od suprotnosti. Noć bježi kad sunce zasja (...).” U svoju nutrinu uvedi svjetlo zikra i onda tama pod utjecajem nefsa nepokornog, koji čovjeka gura u zlo, morat će napustiti tvoju nutrinu

Hasan El-Basri, r. a., poznati tabi'in, jednu je noć pošao kod svog učenika Habiba Adžemija (habib Adžemij preselio je 130. godine po Hidžri). Po ovom imenu Adžemij vidi se da nije bio Arap. Kada mu je Hasan El-Basri došao, zatekao ga je kako klanja jaciju. Htio je da mu se pridruži u namazu, ali je čuo kako on, umjesto “Elhamdulillah”, uči “Elhemdilillah”. Kaže Hasan El-Basri sam sebi: “Ako mu se pridružim u ovom namazu, propast će mi namaz”, jer pogrešno uči, pa je sam tu noć jaciju klanjao. Posjedio je tu sa svojim učenikom, vratio se kući, klanjao jaciju i legao spavati. Tu noć usnije Gospodara pa ga Hasan El-Basri pita: “Gospodaru, u čemu je Tvoj raziluk, Tvoje zadovoljstvo?”, a Gospodar mu kaže: “Vidio si Moje zadovoljstvo, ali ga nisi znao cijeniti.” “Kako to, Gospodaru?”, upita Hasan El-Basri, a Gospodar mu odgovori: “Da si klanjao s Habibom, nad tim tvojim postupkom bilo bi Moje zadovoljstvo i taj namaz bio bi bolji od svih namaza koje si do sada klanjao. Ali, ti si u obzir uzeo pravilno izgovaranje harfova, a ne čisti nijet i čisto srce”

Odakle je on?”, pitaju ashabi, a Poslanik im odgovori: “Iz Karena.” “Je li te vidio?”, upitaše, a Poslanik kaže: “Očima nije.” Oni kažu: “Čudnovato, toliko te voli, a nijednom nije došao da te vidi”, a Poslanik im objasni: “Za to postoje dva razloga: prvi je njegov duhovni hal, duhovno stanje, a drugo, ima majku koja je slijepa, pa onda on po danu čuva tuđe deve i time hrani majku i sebe.” Tada Ebu Bekr Es-Siddik, r. t. a., upita: “Ya Resulallah, hoćemo li ga mi vidjeti?”, a Poslanik mu odgovori: “Ti nećeš, ali će ga vidjeti Omer i Alija. On je kosmat čovjek i na leđima i na dlanu ima jedan bijeli biljeg veličine dirhema, novčića. To nije lepra i nema veze s bolešću. Pa, kada ga prepoznate, onda mu prenesite selam od mene i recite da čini dovu za moj ummet”

Gospodar ima jedan poseban napitak za svoje robove. Kada ga oni okuse, opiju se, a kada se opiju, onda se kod njih pojavi hal raspoloženja, veselja. A kada se taj hal ustali, oni se istope. Kada se istope, oni se oslobode. Kada se oslobode, oni dospiju (u Hakkov hadret). Kada dospiju, povežu se, a kada se povežu, više se nikada ne rastaju od svog Voljenog. Dakle, istinski ašici! Vidjeli smo ranije, mi možemo imati taj utisak da smo mi pravi zaljubljenici, međutim, čim nam se ponudi stvar za kojom zaista naša duša hlepi, mi sve to zaboravljamo. Eh, tako ovi Allahovi robovi dolaze i nude nam “bokor ruže”, eh sad, ja Rabbi, pomozi nam da se probudi u nama ovo svojstvo istinske ljubavi, da znamo gdje smo pošli, da tražimo Gospodara, da tražimo Njegovu blizinu. Onda više nema odvajanja i kidanja

Trebamo pogledati da smo mi siromasi, jer se u ajetu kaže: “O, ljudi, svi ste vi siromasi i ovisni o Allahu.” Dakle, svi smo gladni, bez popudbine, oskudno odjeveni i očekujemo da nas Jedini nahrani, odjene i osigura nam opskrbu. “Dolazili su izdaleka prevalivši dug put”, a mi smo svi putnici, hodočasnici na putu i ne smijemo biti prevareni po pitanju cilja, a kojim putem idemo, to je manje bitno, ali nam se cilj ne smije zamagliti