Ono čemu se stremi jeste odgovor koji izbalansirano predstavlja podatke svih koji su učestvovali u odgovaranju, na način “kao da ga je pisala jedna ruka”. Imajući u vidu da će odgovore na pitanja iz, recimo, obrazovanja pripremati bar 13 institucija, onda postizanje cilja u tehničkoj pripremi odgovora i nije tako jednostavan zadatak
, zato treba biti pažljiv i precizan i nipošto ne treba ništa predstavljati drugačijim nego stvarno jeste. Uostalom, odgovori na pitanja iz Upitnika ne služe da bi Evropska komisija saznala nešto što već ne zna, nego da se ustanovi da li je država spremna postati partner u pregovaračkom procesu. A ta se spremnost manje ogleda u dostignutom stepenu razvoja, ali puno više u uređenosti i mogućnosti međusobne harmonične komunikacije i saradnje s ciljem ostvarivanja zadatih obaveza.</p>
<p>Upitnik sadrži 516 pitanja iz tzv. političkih kriterija te 74 pitanja iz seta ekonomskih kriterija. Preostala pitanja vezuju se za 33 poglavlja <em>acquisa</em> i odnose se na mogućnost preuzimanja obaveza koje nosi članstvo u EU.</p>
<p>Što se tiče tehničkog karaktera pripreme odgovora, uprava, na čelu s Direkcijom za evropske integracije, učinila je mnogo da se osigura potrebna tehnička pomoć. Vjerovatno je to glavni razlog zašto političari i nosioci visokih političkih funkcija u zemlji odvažno ponavljaju da je BiH spremna dočekala Upitnik. Ima u tome istine, a ima i želje da se demonstrira odlučnost i snaga. Međutim, ima i političkih balona, pa i pretjerivanja s izjavama da će sve biti gotovo za 3-4 mjeseca. Inače, rok za dostavljanje odgovora koji nam je dala Evropska komisija jeste 6 mjeseci, što je duže nego je bio rok za pripremu odgovara bilo koje druge zemlje. Na osnovu pitanja iz upitnika drugih zemalja već je počela priprema odgovora, a uveliko su urađene i sve suštinske pripreme za prevođenje. A ovako bi trebao izgledati hodogram aktivnosti.</p>
<p>Dostavljena su nam pitanja na engleskom jeziku, pa će prvo Direkcija da prevede ona pitanja koja nisu imale druge zemlje ili se ona razlikuju od njihovih. Potom bi se pitanja trebala uručiti radnim grupama koje su u sistemu koordinacije zadužene za tehničku finalizaciju pisanih materijala. Pošto radne grupe još nisu formirane i njihovo je formiranje opterećeno brojnim otvorenim pitanjima, pitanja će se dostaviti entitetskim i kantonalnim koordinatorima koji trebaju utvrditi kojim institucijama treba dostaviti koja pitanja (u skladu s ustavnim nadležnostima). Prikupljeni se odgovori objedinjavaju i onda ih trebaju verificirati radne grupe. Potom se prevode, vraćaju se Direkciji za evropske integracije, koja ih dostavlja Vijeću ministara na usvajanje. Na kraju ih Vijeće ministara dostavlja Evropskoj komisiji.</p>
<p>Ako nije ništa sporno u vezi s pripremljenim odgovorima, svi su mogući izazovi na tehničkom nivou, a ovo su tek neki od njih: odgovori pojedinih institucija ne slijede zacrtanu strukturu, odgovori sadrže subjektivne tvrdnje ili se negativno referiraju na neke druge institucije ili nivoe vlasti, odgovori su ili predugački, ili prekratki i nepotpuni, odgovori prelaze okvir pitanja.</p>
<p>Ono čemu se stremi jeste odgovor koji izbalansirano predstavlja podatke svih koji su učestvovali u odgovaranju, na način “kao da ga je pisala jedna ruka”.</p>
<p>Imajući u vidu da će odgovore na pitanja iz, recimo, obrazovanja pripremati bar 13 institucija, onda postizanje cilja u tehničkoj pripremi odgovora i nije tako jednostavan zadatak. Jedno od pitanja iz oblasti obrazovanja jeste: “Koji su glavni ciljevi i rokovi za implementaciju najnovijih reformskih zahvata u oblasti obrazovanja i obuke u zemlji? Koje su glavne prepreke / poteškoće s kojim se susrećete ili koje očekujete?”</p>
<p>Moramo priznati da jasan, sveobuhvatan i izbalansiran odgovor koji će doći iz 13-14 institucija i nije tako lahak zadatak.</p>
<p><strong>EK će imati i dodatnih pitanja</strong></p>
<p>Također, neophodna je saradnja radnih grupa u pitanjima koja su srodna ili imaju preklapanja, kako bi se izbjeglo davanje oprečnih odgovora ili različitih podataka. Jedan od primjera gdje radne grupe trebaju sarađivati, pa i dogovarati se, jeste u poglavljima zaštita zdravlja potrošača i sigurnost hrane (poglavlja <em>acquisa</em> 28 i 12). Jer, Evropska komisija, nakon što pregleda odgovore, dostavlja dodatna pitanja i traži pojašnjenja ili traži nove informacije. Broj dodatnih pitanja koji je dostavljen drugim zemljama u regiji varirao je od 184 do 673. Interesantno je da je Crna Gora dobila najmanje pitanja – 2.178, ali je prednjačila u broju dodatnih pitanja – 673.</p>
<p>Međutim, pravi izazov tek leži u pitanjima gdje treba postići političku saglasnost u odgovoru. Sistemom koordinacije utvrđeno je da sljedeći viši nivo u sistemu preuzima obavezu rješavanja spornih pitanja na nižem nivou. Znači, ako se ne može postići saglasnost na nivou radnih grupa, a pitanje prelazi okvire operativno-tehničkog ili metodološkog problema, uključuje se nadležna ministarska konferencija, a potom i kolegij. Uspješnost sistema koordinacije i stvarna opredijeljenost za evropski put Bosne i Hercegovine identificirat će se na odgovorima na ovakva pitanja. Jer treba dati odgovore na ovakva pitanja: “Molimo objasnite glavne razloge za kašnjenja i probleme u implementaciji IPA. Da li će se ove prepreke otkloniti u sadašnjoj i budućoj implementaciji?”; “Molim opišite organizacioni okvir sistema sudova i navedite promjene koje se trenutno dešavaju ili su planirane da se dese.”; “Molim informirajte o tome gdje se Bosna i Hercegovina nalazi u pripremama za korištenje IPARD (fond za poljoprivredu i ruralni razvoj) pretpristupne pomoći, uzimajući u obzir institucionalnu pripremu, postojanje strategije ruralnog razvoja i programe.”</p>
<p>A znano je da problemi u korištenju IPA dolaze od nespremnosti da se urade strategije na državnom nivou, da se planovi za promjene u sudskom sistemu bukvalno dijametralno postavljaju, da sredstva iz IPARD fonda ne koristimo jer nemamo ministarstvo poljoprivrede i nemamo jedinstvenu politiku niti strategiju razvoja ovog sektora, pa se u tom kontekstu BiH ne nalazi nigdje.</p>
<p>Rok za pripremu odgovora počeo je teći. Ovo je važan moment za našu zemlju i prilika da se napravi prvi veliki iskorak na putu pristupanja EU. Svako ko je u prilici treba dati svoj doprinos da se ovaj zadatak kvalitetno i na vrijeme riješi. Upoznajmo svoju zemlju kroz odgovore na pitanja iz Upitnika da bismo je bolje razumjeli i da bismo je načinili boljom.</p>
</div><!-- entry-content -->
<footer class=)
Prethodni članak
UVODNIK STAVA: Čovićev put od “Najeuropljanina” do ZE-DO kosmopoliteSljedeći članak
UVODNIK STAVA: U ovom tekstu ništa nije slučajno
PROČITAJTE I...
SPECIJALNI RAT PROTIV BOŠNJAKA: Aktivno se stvara atmosfera međubošnjačkog sukoba
Koriste se podrivačke metode, u specijalnom ratu poznate i kao vađenje sadržaja ispod temelja objekta koji se želi srušiti. Podrivanje se koristi rušenjem konstrukcije države kroz pravni sistem, opstruiranjem zakona i ustavnog poretka države, uspostavljanjem paralelnih paradržavnih, paravojnih, paraodgojnih, paraobrazovnih i parapolitičkih tvorevina. Potonje se u ovom trenutku koriste kao grupe za pritisak na legalne političke snage radi njihovog oslabljivanja. Grupe za pritisak jesu forma specijalnog rata koje se planski kreiraju s očekivanjem da će nastati političke krize i koriste se da bi se umanjila efikasnost legalnih političkih snaga, a u konkretnom slučaju, pod tretmanom grupa za pritisak, koje su godinama stvarane unutar nje same, trenutno se nalazi SDA. U široj slici ovdje, prije svega, govorimo o djelovanju političkih faktora Srba i Hrvata oličenim u pojavama Milorada Dodika i Dragana Čovića, koji su glavna poluga u subverzijama specijalnog rata
IZETBEGOVIĆ ZA STAV: Granica BiH je na Drini i na Savi, i tako će i ostati
Preopasno je raspirivati nacionalizme i ratne emocije. SDA to nikada nije radila. Jasno je da je ovo u šta se upušta Milorad Dodik odavno prevazišlo sebične predizborne kalkulacije. Ovo je mnogo opasnije i traži ozbiljne i svakodnevne odgovore. A ko će ih dati ako ne SDA