Ni efendiju ni M. S. nisam ponovo vidio, ali ponekad bih, a i dok ovo pišem, razmišljao nije li ovakav, najblaže kazano, otužan epilog zapravo zorna ilustracija iliti opredmećenje stare narodne i mnogima teško shvatljive izreke: “Pomozi sirotu na svoju sramotu”
”</p>
<p>Dakle, tekst sam posložio, uobličio, stilski diskretno dotjerao, mnogo toga dopisao, još više otpisao i dostavio ga efendiji iz Gunje. Efendija je potom platio sve što je platiti trebao i knjiga bi objavljena. Ali, tad počinju problemi. M. S. je, pročitavši tekst, sav ushićen, pao u stanje narcisoidnog delirija, počeo se graditi istinskim autorom knjige, velikim autorom ustvari, o tome pričao svuda naokolo i, onako samoljubivo sluđen, žestoko se okomio na efendiju uz optužbe da ga je prevario, pokrao, da pouzdano zna da se “njegova” knjiga prodala u više od stotinu hiljada primjeraka, da sve to skupa neće završiti tek tako, da će ići dokraja, da će se boriti za svoje pravo, da će sud reći svoje…</p>
<p>Bio sam izvan te priče i sve ovo je dopiralo do mene posredno, ali, budući da sam se jednom susreo s M. S. i iz prve ruke vidio i shvatio o kakvoj se osobi radi, sklon sam vjerovati da je tako i bilo.</p>
<p>P. S. Ni efendiju nisam ponovo vidio, ali ponekad bih, a i dok ovo pišem, razmišljao nije li ovakav, najblaže kazano, otužan epilog zapravo zorna ilustracija iliti opredmećenje stare narodne i mnogima teško shvatljive izreke: “Pomozi sirotu na svoju sramotu.”</p>
<p>Po svemu sudeći, jeste.</p>
</div><!-- entry-content -->
<footer class=)
Samoća je neka vrsta smrti. Odeš u džamiju, u šetnju, vidiš se s prijateljima, ali kad se kahve popiju i priče ispričaju, tromo, bezvoljno, jer znaš šta te čeka, vraćaš se u nešto iz čega si tek nakratko i prividno pobjegao
“Uskoro će krenuti”, dobaci vojnik koji je bio do nas, “uvijek kreću nakon što prestane artiljerijska priprema.” Palo je još nekoliko granata, a onda je sve utihnulo. Čulo se samo pojedinačno puškaranje koje je dopiralo s naše lijeve strane; stari recept koji su oni koristili za odvlačenje pažnje, mada mi nismo bili tako naivni da u to povjerujemo
